Džordž Orvel; Životinjska farma

Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih – lajtmotiv je romana Životinjska farma Džordža Orvela, koji se nedavno (ponovo) pojavio u izdanju beogradske Lagune, u prevodu Gorana Skrobonje.

Povod za nastanak Životinjske farme Džordža Orvela nalazio se u njegovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata.

Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma, iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti.

„Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kad su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju.

Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. dobila je nagradu Hugo.

Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo. Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa.

Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kad je objavljen u Književnom dodatku Tajmsa. Sve ostao je istorija, obavezno pročitajte, mudra i poučna, knjiga za sva vremena.