„Fića“ – vozilo koje se sve rijeđe viđa

2222

 

Zastava 750, „fića“, „fićko“, kako god ga zvali, u kakvim god sećanjima da vam je ostao, da li ste vozač ili ne, ma koliko puta „prokuvavao“ – mora se voleti. Jer „fića“ nije samo prevozno sredstvo, nije samo automobil, on je vaš saputnik Fića isto onoliko, koliko vam je pas najbolji prijatelj, koliko vam „kum nije dugme“, koliko vam je najbolja dedina rakija.

Godina je 1955, u Ženevi je izložen mali putnički automobil. Osim lepog dizajna, pažnju je privukao time što je iz jedne komunističke zemlje, Jugoslavije. Italijanski dizajn sklopljen u Zastavinoj fabrici samo godinu dana nakon razrešenja tenzije između Italije i Jugoslavije zbog Trsta! Dante Đakoza, otac Fijata 600 i direktor Crvene Zastave Prvoslav Raković su najzaslužniji za novog četvorotočkaša koji će vremenom postati simbol, status – gotovo kult. Kult „Fićomanije“.

U Zastavinoj fabrici je do kraja proizvodnje „fiće“, 1985. godine ukupno proizvedeno 923.487 primeraka. Osim Fijatovog 600, koji je naravno prvi po broju (blizu 2,7 miliona primeraka) i njegovog naslednika „Nuovo 500“ (skoro četiri miliona primeraka), valja napomenuti i nemačku verziju „Neckar“, Seatovu verziju, kao i Argentinski Sevel.

Da se makar u mislima prebacite nekoliko decenija unazad i da poželite da kupite „fiću“ trebalo bi vam nekoliko meseci čekanja. Da, „fića“ se naručivao, pa „kad stigne“ na lager.

Najveći broj njih je kupljen na kredit, učešće je bilo 10 odsto i ne biste uzimali kredit na istom mestu, npr. ako ste bili vojno lice (nisu smeli da koriste civilne banke, isključivo samo kod i pri vojsci). Podatak iz 1974. godine govori da je „fića“ koštao 3.146.000 tadašnjih dinara, iako je cena varirala zbog inflacije iz godine u godinu.

223

Danas se retko može naći na ulici, ali kada se pojavi – pokrade svaki pogled, što dokazuje da će uvek stil i klasa pobeđivati materijalno.

Prokomentariši

Plain text

Zaštita
836279514Unesite mišem ovo: 4797