Piše: Mirjana Mićić
Usvoji se Zakon o kriminalizaciji klevete, moglo se i očekivati jer ko će sebe zaštiti od pisanja i priča o njima, ako ne oni sami-narodni poslanici. Koliko samo ironije o tome, narodni,a odrođeni, u svom svijetu nedodirljivih.
Većina njih izuzetno imućna, uglavnom bogatstvo stekli na sumnjiv način, ali im je ono pomoglo i da dođu do mandata kupovinom glasova. I sad bi da se ćuti da bi mogli i dalje da rade šta hoće, a da se o tome ne smije pisati i javno govoriti jer Zakon su i donijeli da bi sebe zaštitili od istine. Da se ne piše o njihovim mutnim radnjama, procentima, tenderima, poslovima za sinove i kćeri, brojnim kućama i vilama.
Mnogo su postali bahati u tom svom bogatstvu i moći , a i inače se većina od njih, političara, prema novinarima odnosi kao prema slugama.
Dobro, pisaćemo onda o kucama i macama, o vremenu i knjigama, o nekim drugim benignim temama jer ko od običnih novinara ima para za toliki rizik i novčane kazne koje se mogu “pretočiti” u zatvorske dane.
Iza pojedinih medija,naročito portala,to nije tajna stoje određene političke partije koje će moći za njih platiti kazne jer će im one poslužiti za povećanje popularnosti, gledanosti, rejtinga.
Oni drugi koji iza sebe nemaju sponzore i zaštitnike, poput našeg portala, ugasiće se ili okrenuti nekim bezazlenim pričama, ne zato što se boje već što nema pravne države,o sudijama da i ne govorimo.
Kleveta se može različito tumačiti, duševna bol takođe, istina godinama dokazivati, sudski troškovi nabijati. Zar se čast i ugled sudom određuje i brani, jadni smo kad smo dotle došli, i mi i oni. Mada i zatvor je za ljude, ranije su, najčešće politički zatvorenici iz njega odlazili na važne državne pozicije, drugi bi mogli obrnuto završiti, sa fukcije - iza rešetaka. Kada bi bilo pravde a ne ovakvog nakaradnog zakona da tuže oni kojima bi se trebalo suditi …
