Majstori, majstori !

Piše: Mirjana Mićić

Krenem prije neki dan u potragu za majstorom za popravku televizora i cijeli grad obiđoh i samo jednog nađoh. Kod njega gomila starih i novijih televizora kojima nešto treba, fali i ne radi, što i ne čudi kada je “majstora” odnosno zanatlija sve manje. Ima onih koji rade “po kućama”, ali i za njih morate znati nekoga ko ih poznaje, pa da vas (ili njih) preporuči.

Jedan moj komšija, električar, koji je nadavno otišao u penziju priča mi da sada ima više posla nego kada je u firmi radio. Jer prava je sreća naći dobrog električara, vodoinstalatera, molera, tapetara, krojača, obućara i da ne nabrajam više. To su sada deficitarni kadrovi kao nekada što su bili ljekari, pravnici, inženjeri.

Tek kad vam zatreba neka popravka ili “intervencija” u kući vidite koliko ih je teško naći, pa još ako nisu od riječi i ne dođu kad kažu, slažu ili urade loše po sistemu : “Drži vodu dok majstori odu”. Ima i onih koji kad dođu ne znaju da odu, pa kafa, pa rakijica, pa nešto “slatko”, i tako prođe dan, a da ne urade ništa.

I dok majstora svog zanata  “zlatnih” i vještih ruku sve manje ima, jer su to uglavnom poslovi kod kojih su ruke vazda uprljane i umazane, dotle onih drugih zanatskih i uslužnih radnji u gradu koliko ti volja. Frizeri na svakom čošku, kozmetičara koliko ti duša ište, auto školu da biraš, pa taksisti, auto praonice, pumpe...

Ali nešto se ipak mijenja. Prvi put ove godine u Tehničko školskom centru u Karakaju bila navala na zanate, valjda i mladi vidjeli da se svuda traže varioci, električari, automehaničari , bravari, tesari i da se lako dolazi do posla i u inostranstvu pa odlučili da batale fakultete i zanatom brže dođu do hljeba i zarade. Mada, ove mlade generacije – moderne, obrazovane, tehnološki potkovane, a rijetko ko sijalicu ili osigurač zna da zamijeni. O kvaru na automobilu da i ne pričam, zato majstori, majstori u pomoć !