Zapisi slušanika Tihomira Đ. Popovića

Zbirka “Zapisi slušanika “Tihomira Đ. Popovića, objavljena nedavno u izdanju beogradskog NNK Internacional, „čudna je zbirka zapisa“, ocenjuje književnik i sveštenik, dr Ugrin Popović, dodajući da je indikativna, za razumevanje ove knjige, završna rečenica u knjizi: „Mi ćemo otići, zapisi ostaju“.

„Rana starost zapravo jeste osnovni kvalitet ovih zapisa“, nastavlja Popović, pojašnjavajući da, u ovom slučaju, nije reč o novelama niti esejima, a svakako se ne može govoriti o romanu.

„To su jednostavno – zapisi. Fragmenti života koji su opisani mudrošću koju su sobom ovaplotili. Do koje se tek nakon par decenija ili godina stiže. Njima poručuje i njima sugeriše. Ipak, njima on ne biva dosadan niti zamoran niti neko ko drži pridike. Ne! Ovo nije takva vrsta prigovora i sugestije. Ovo nije leksikon saveta niti magazin sugerisanih pokreta kroz život. Ne! Ovo nije uputstvo za upotrebu. Ovo je dinamičan krug introspekcije; likovi su opremljeni gradskim cinizmom ali i seljačkom mudrošću“, dodaje on.

Kroz ove zapise čitaocu se nudi mogućnost da se filozofski uzdigne nad realnošću u kojoj se nalazi, sagledavši je očima autora koji je u ranoj starosti – najproduktivnijem dobu čovekovom za duhovno i intelektualno stvaranje. Ali i za svedočenje o jednoj epohi koje odavno više nema, kao ni kafana u kojima je ona obitavala i u kojima se formirala. Autor upozorava da se svi strahovi i neizrečene laži prošlosti i danas avetski nadvijaju nad čovekom u svom recikliranom obliku.

„U tom kontekstu autor se dotiče i neizgovorene okupacije u kojoj smo. Analizira je. Ne sa stanovišta čoveka koji trpi zbog toga, već sa stanovišta čoveka koji je iznad toga. Koji sve to sagledava sa jednog drugačijeg mesta. Ne dozvoljavajući da mu sadašnji diktati inhibiraju duh i zaključke koje smelo iznosi pred nas. Tu simbiozu gradskog manira i filozofskog stava zaista samo rana starost u svojoj misli može bez ostrašćenosti da sažme. I to se ovim Zapisima upravo pred nas iznosi. Nečiji život, nečije zablude. Činjenice i istina, zapakovane u kolorit sopstvene introspekcije kao reski pozdrav životu. Zarad života“, konstatuje na kraju Popović.