Briga za mačke i budući posao

Svaki dan Darka Radovanovića možete vidjeti, negdje iza podneva, kako ulazi u jednu sporednu ulicu preko puta Sabornog hrama, noseći u plastičnoj kesi hranu za mačke.

Nekad je to konzerva sardine, ponekad parče mesa ili kakav  narezak, ali nikada ne ide praznih ruku. A one su navikle na njegov dolazak i čim se pojavi i one su tu. Izmile od nekuda iz komšiluka, iz okolnih sokaka, obraduju se  i Darku i hrani jer malo je danas onih koji se brinu o drugima. I o ljudima, a kamoli gladnim životinjama.

Darko je jedva pristao da ga slikamo, i napišemo koju riječ o njegovoj brizi za mačke skitnice, jer je to jedan skroman momak koji smatra da to što radi nije vrijedno da se zabilježi. A nije da nije, za “skrivenu kameru” je scena kada se on pojavi, odjednom oko njega se stvore brojne mačke, jer znaju sa njim stiže i hrana. Nekad ih ima i desetak, najčešće pet-šest.

Usput ih mazi, tepa im, one se motaju oko njegovih nogu, umiljavaju se, a obično dolazi dva puta dnevno. Zna i kada je koja noseća, zabrine se kada neke nema, jer sve svoje ljubimice poznaje, a tužan je kada poneka nastada pod točkovima kakvog brzog vozila.

- Volim sve životinje od malih nogu, ne samo mačke, već i ostale, kod kuće sam imao jednu mačku, sada su mi ove ljubimice, priča Darko dok istresa konzervu sa mačjom hranom koju one nestrpljivo iščekuju.

Darkova priča je emotivnija tim prije što živi sam i sam o sebi brine. Majka Gordana koju su mnogi Zvorničani poznavali, jer je pomagala u crkvi, umrla je prije nekoliko godina. Otac Ranko, ratni vojni invalid, već duže vrijeme je u Njemačkoj. Mlađi brat Radovan u Mađarskoj, vozi kamion za jednu Austrijsku firmu i stalno  je na putu Evropskim zemljama. Dođe jednom u dva mjeseca u Zvornik da vidi brata i prijatelje, kao i Zvornik u koji su izbegli iz okoline Sarajeva, kao djeca.

I Darko se sprema da ide iz Zvornika.Trenutno je bez  posla, a i kada ga nađe to je kod kakvog privatnika gdje se radi od jutra do sutra za male pare. Treba da položi još jednu kategoriju za kamion i sredi ostale papire pa će i on u Mađarsku, kod  brata Radovana. Volan u ruke, i mada to nije lak posao, pričao mu on, ipak solidno se zaradi.

Ovdje nema perspektive kaže Darko, i neki drugi njegovi poznanici  traže kakva posla vani, a što se tiče mačaka, dok ne ode, redovno će im donositi hranu. Kasnije, moraće neko drugi o njima brinuti ili same o sebi.

Život ide dalje, ali lijepo je kada ima neko ko ne misli samo o svojim potrebama, već nađe vremena da i druge usreći pa makar se radilo i o napuštenim životinjama.