Piše: Mirjana Mićić
Jedna izreka kaže da je i sirće slatko ako je besplatno, pa stoga ne čudi što su pojedini Zvorničani “navalili”na degustaciju proizvoda jedne od dvije novootvorene, istog dana, mesare u našem gradu. Stajalo se bogme i u redu za koju džabnu kobasicu sa roštilja, jer ima i onih naših sugrađana koji meso ne mogu često priuštiti pa im je ovo bila prilika da malo bradu omaste.
Jeste da je Dodik, odnosno Vlada RS donijela odluku da pred praznike, Prvi maj ili Vaskrs, zavisno ko je šta slavio, obraduje penzionere i bivše borce sa nešto para, makar za jaja i izdašniju, nego obično, trpezu. Neko je te pare “pojeo”, drugi platili neki dug ili dio režija, ali dobro je došlo, poklonu se u zube ne gleda. Mada, u prosjeku jedemo sarmu- jedni kupus, drugi meso.
Nikada više nije bilo u gradu crnih džipova, velikih stanova na prodaju, luksuznih restorana i, s druge strane onih koji kopaju po kontejnerima u potrazi za nečim što bi mogli iskoristiti za hranu, obući ili eventualno prodati. Sve veće su socijalne razlike među nama, dok jedni hranu bacaju, drugi je sanjaju. Kao i mnogo šta drugo.
I posle posta, biće onih koji će postiti, silom prilika…
