Dan zaljubljenih

Piše: Mirjana Mićić

Dan zaljubljenih 14.februar. Puno je onih koji  ga praznuju jer su zaljubljeni, vole, žele dragu osobu da nekim prigodnim poklonom obraduju za taj dan. I ne samo tada, kada si zaljubljen svaki dan bi trebao da ti bude ispunjen ljubavlju, srećom , radošću što imaš nekoga ko misli na tebe, zove te, šalje poruke, jer pisma odavno rijetko ko piše, ko zbog tebe diše, pa ponekad i uzdiše.

Biti zaljubljen i voljen, je nešto najljepše, i rijetko ko na ovom svijetu nije osjetio to osjećanje. Stoga svima onima koji su voljeli, vole  ili će se tek zaljubiti  “poklanjam” stihove  Miloša Crnjanskog, meni omiljene.

PRIČA

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.