Године на бироу лоша препорука

Према подацима Завода за запошљавање РС, на крају октобра ове године без посла је било укупно 66.259 мушкараца и жена, а међу незапосленима који до посла не успијевају доћи дуже од девет година највише је квалификованих радника, њих 4.990. У поменутој категорији друго мјесто заузимају они са дипломом средње стручне спреме, а до запослења уназад десет година није успјело доћи ни 3.678 неквалификованих радника.

Из статистичког билтена Завода видљиво је да је радничка књижица деценијски сан и за 438 незапослених са факултетском дипломом.

У Заводу истичу да просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених зависи, прије свега, од степена стручне спреме, занимања, додатних знања и вјештина које посједују, покретљивости ван мјеста пребивалишта, исказаних потреба за занимањем, али и броја незапослених одређеног образовног профила. Наводе да је од посебног значаја и колико су незапослени активни у тражењу посла.

- У оквиру трећег степена на запослење најдуже чекају металци, трговци и текстилци, а са четвртим степеном матуранти гимназије, финансијски радници и економисти, механичари и машинисти. У оквиру наведених занимања највише је пријављених - казали су у Заводу и додали да незапослени имају обавезу да активно траже посао.

Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић статистику Завода и тренутне потребе тржишта рада оцјењује као апсурдне будући да су подаци  потпуно контрадикторни.

-  У садашњим условима потражње, ако неко чека посао толико дуго, јасно је да неће или не може да ради. Такође, за послодавце је отежавајућа околност и то што је много незапослених старијих од 50 година јер се такви радници теже прилагођавају новим технологијама, спорије усвајају вјештине, нису довољно продуктивни. Ипак, кад неко хоће да ради и стручан је, до посла без много муке дође и са 60 година - рекао је Ћорић и навео да међу онима који чекају посао има и мањи број радника пропалих предузећа који су на евиденцији бироа само да би остварили услове за пензионисање.