HAZIMOVA NOSTALGIJA ZA DRINOM I ZVORNIKOM

Hazim Uzunalić do  rata  je bio načelnik za privredu u opštini Zvornik. Već godinama je u Americi, ali unazad desetak godina, u svom rodnom gradu provodi po tri mjeseca. Da napuni srce i dušu Zvornikom, Drinom, njenim mirisima, da izlječi nostalgiju za gradom iz koga je izbjegao u daleku Ameriku. Prvo je kratko vrijeme bio u Njemačkoj,a zatim je otišao tamo, daleko, čak preko “bare”.

Potiče iz čuvene i velike porodice, nažalost kako nam je rekao od njih šestoro-petorice braće i jedne sestre, sada žive u pet različitih država. Od Kanade, Njemačke, Amerike do Srbije gdje mu je sestra i BiH. Supruga Nura radila je u Privrednoj banci Zvornik, sin od koga imaju unuku je u  Njemačkoj, kćerka  takođe u Americi.

-Ne mogu bez Zvornika, Drine, godinama sam ih sanjao, maštao o tome kada ću ih ponovo vidjeti. Prvi put sam došao 2003. zbog povrata stana, a unazad desetak godina dolazim redovno. Ostanem 90 dana koji mi prolete za čas. Odem do Kule, jezera, Diviča, Beograda da obiđem sestru. Žao mi je što je sve manje starih Zvorničana, puno ljudi u gradu ne poznam. Prije svaki čas, na svakom koraku,  neko te sretne, pozdravi, mnogi su iz moje generacije umrli, otišli. Tu su neki prijatelji od ranije sa kojima se i sada viđam, družim poput Željka Likara, Dragana Alempića, Zdravka Krsmanovića, priča Uzunalić.

U Ameriku se vraća u oktobru mjesecu,a ono što je zanimljivo je da svaki put pred odlazak iz Zvornika za svoje prijatelje organizuje druženje kod njega kući. Tada spremi razne specijalitete poput pomfrita od piletine, ali i razne slatkiše. Obavezno   baklavu, ružice, pitu od jabuka. Duhovit je, zabavan, rado viđen u društvu.

Na naše pitanje šta su prednosti Zvornika,a šta Amerike kaže da se ovdje opuštenije živi, a da tamo cijeni red, rad i disciplinu.

“Ovdje mi smeta nerad, nedisciplina, bahatost,nepoštovanje nekih  elementarnih stvari, poput kulture stanovanja.Polomljene stvari u hodnicima, pljuje se, bacaju opušci,smeće na sve strane, buka, galama.Tamo toga nema, ljudi su komunikativni, ali na distanci. Ma koliko dugo bili komšije sa nekim neće vas pozvati na kafu, ali  ako vas vide da nešto radite npr. čistite snijeg pitaće vas treba li vam pomoć” pojašnjava  Hazim.

U Zvorniku  mu se ne dopada ovolika gradnja, različiti stilovi, spratnost, rušenje starih kuća koje čine dio istorije Zvornika.

-Kad sam ja bio načelnik privrede od 1984.  do 1992. godine  nismo izdavali dozvole za gradnju u centru jer smo nastojali sačuvati stari dio Zvornika. Mnogi iz dijaspore se razočaraju kad vide ovoliku gradnju i izmjenjen izgled grada, trebalo bi  unijeti više reda u urbanizmu, smatra Uzunalić.

Žao mu je što uskoro mora nazad, mada  ova tri mjeseca ovdje provedena “zaliječe” mu malo želju za rodnim krajem u koji se svake godine  rado vraća.

(Zabranjeno preuzimanje teksta bez dozvole autora)