Upakovan kao uzbudljiv krimi-triler, roman Ivana Ivanjija.
„Vila na Dedinju“ je višeslojna priča o ljudskim odnosima, o suočavanjima i bežanju, tajnama i razotkrivanju i, konačno, o generacijama dedova, sinova, ćerki i unuka uhvaćenih u vrtlozima vremena – ne samo u onom u kome žive, već i onom koje ih je obeležilo dok još nisu bili ni rođeni. Glavni junaci tragaju za odgovorima o tome ko su, odakle potiču i čemu pripadaju ili se, čini se uzaludno, bore da ta pitanja odlože jer veruju da im je tako lakše. Pitanje identiteta – u množini – se, iako se tako ne imenuje, jasno nameće.
Pisac nas vodi kroz tri priče koje mogu da se posmatraju i kao zasebne celine, ali i kao povezane suptilnim naznakama i vešto građenim paralelama. Središnji deo, po kome je ceo roman dobio ime, bavi se sudbinom porodica vezanih za jednu vilu na Dedinju. Kroz sudbinu likova, njihove razgovore i tišine, čitalac je suočen sa različitim društvenim i ličnim pitanjima – bilo da je reč o restituciji, otimanju imovine, sudbini Jevreja i njihovih potomaka nakon Drugog svetskog rata, kulturi sećanja i zaborava u Srbiji, o nasleđu traume, o logorima, o svetu koji nas okružuje.
