“Moć psa”. Tomas Sevidž

Remek-delo o toksičnoj muškosti i dubokim, nekontrolisanim porivima koji mogu da nas unište, ocena je romana Moć psa Tomasa Sevidža, koji se nedavno pojavio u izdanju IK Vulkan izdavaštvo, u prevodu Jelene Stanković.

Ima li pobednika u ovoj žestokoj borbi, u ovom sukobu ljudskih strasti?Ima li leka za otuđenje, za usamljenost koja, na ovaj ili onaj način, muči svakoga u ovoj priči?, pita se recenzent ove knjige.

“Montana, 1924. godina. Među divljim ravnicama starog Zapada leži najveći ranč u dolini, ranč braće Berbank. Dva brata, Fil i Džordž, iako dele i dobro i zlo već četrdeset godina, nimalo nisu slični.Fil je neodoljivo harizmatičan, oštrog uma, ali i surov, dok je Džordž tih i skroman, potpuno lišen smisla za humor.

Zajedno upravljaju imanjem, zajedno jašu, prevoze hiljade grla stoke i još spavaju u sobi koju su delili kao dečaci, u istim mesinganim krevetima koji sada škripe od starosti.

Kad se Džordž oženi mladom udovicom Rouz i dovede je da živi na imanju, zajedno sa njenim sinom Piterom, Fil odlučuje da im život učini nepodnošljivim. Brak svog brata doživljava kao izdaju i baš kao pas u poteri, neće dati mira Rouz i Piteru, pa ni svom voljenom Džordžu, ostrašćen mržnjom u svom najčistijem obliku: mržnjom onog ko zavidi”.