Obećanje ludom radovanje!

Piše: Mirjana Mićić

Jedna izreka kaže “Lako je održati govor, održi riječ”. I stvarno, ljudi oko nas, na vlasti, poslu, komšiluku, u svakodnevnom životu svakodnevno pokazuju njenu tačnost. I to ne samo pred izbore. Koliko puta vam se dogodilo da vam neko nešto “ladno” obeća i slaže, da vas u oči gleda, kune se u sve što mu je nasvetije da će vam pomoći i zaboravi.

Kad ga zovete, telefonom, ne javlja se, na poruke ne odgovara, na sve načine vas izbjegava, a kada se slučajno sretnete ili napokon čujete opet vas bez stida i blama laže ili što bi mladi rekli zavlači, vara, obmanjuje, oči zamazuje. I nisu oni krivi već vi što im vjerujete, trebali ste odmah da znate s kim imate posla. Ko vam nešto lako obeća teško to ostvari. I zato ne nasjedajte i ne čekajte, uzalud ne nadajte se. Što manje očekujete manje ćete se razočarati.

Ali ipak, pitam se, kakav je mentalni skop takvih ljudi koji misle da je manje neprijatno odmah vam reći, jasno i glasno, da vam ne mogu ili neće pomoći, nego davati lažnu nadu, obećavati, izmišljati razne razloge kao da ste malo naivno djete kome nude ” šarenu lažu”. Iz mog iskustva, oni što imaju više i što su lakše došli do bogatstva, teže ga se odriču, a svaka marka im kao kuća. Imaju para, ali nemaju
obraza.

“Sirotinja” je solidarnija, i prije će pomoći i dati nego ovi bogati i objesni, sirovi i surovi u moći koju su stekli novcem, politikom, privatizacijom i na razne druge sumnjive načine i malverzacije.

Teško onom koji se nekom moli i od drugog, na vlasti ili položaju, traži pomoć ili neku uslugu. Treba čovjek biti i držat se date riječi jer to i dijela čine ljudsko biće, “Ne radi , davno je rečeno, drugome ono što ne bi volio da tebi čine “.

“Pinokio” je u ovim vremenim lako biti, i sve ih je više, imaju li grižu savjest i  kakav im je san, pitam se ponekad, ili su na to svikli i navikli i reći pa poreći, obećati pa slagati, im lako ko drugima kazati “Dobar dan “.