Problem buke u gradovima sve izraženiji

Buka u životnoj sredini je oduvek predstavljala veoma važan faktor kvaliteta života, od antičkih do modernih vremena.

Sa povećanjem gradskih anglomeracija i broja stanovnika u njima problem buke je postajao sve izraženiji jer svaka ljudska aktivnost proizvodi određeni nivo buke, direktno i indirektno.

Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnim i najvažnijim. Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 dB u zatvorenim prostorijama.

Potencijal uznemiravanja bukom u velikoj meri zavisi od vremenskog toka. Isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima dubokog spavanja jer nagle promene u oscilaciji zvuka dovode do buđenja.

Efekti povišenog nivoa buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, smanjenja radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Izlaganje povišenom nivou buke takođe se izučava i kao faktor rizika kardiovaskularnih oboljenja, primarno arterijske hipertenzije i ishemijske bolesti srca.

Merenja nivoa buke se najčešće obavljaju za potrebe praćenja uticaja buke na životnu sredinu koju emituju ugostiteljski objekti, industrijska postrojenja, prodajni objekti, itd.