Piše: Mirjana Mićić
Prolazi i ovo ljeto 2021. godine, jer čim počne školska godina kao da i jesen zakuca na vratima. Pare potrošene na odmor i ljetovanje, a sada čekaju novi troškovi, možda još i veći jer treba djecu za školu pripremiti.
Osim knjiga i svesaka tu je i ostali školski pribor, torbe ili ranci, ali i nova toplija odjeća i obuća. Iznenadila sam se koliko su teške, i sve teže torbe naših đaka, pitam se šta se u njima nose pa im rame odvališe. A onda mi je komšinica Ana, osnovka, pokazala, ima u torbi bar pet kilograma, osim udžbenika i teka, tu je oprema za razne predmete, likovno, fizičko, pa i flaširana voda koju nose.
Djeca se raduju početku jedne nadamo se redovne i normalne školske godine, roditelji brinu brigu kako sve kupiti i djecu za školu opremiti, nastavnici i profesori da li će djece biti dovoljno za formiranje neophodnog broja odjeljenja i fond časova jer onda su pojedini od njih tehnološki višak itd.
Nikad kraja problemima i iznenađenjima, ne zna se šta život sprema i šta nas iza čoška čeka, kao na ovoj ilustraciji. Često po nosu dobijemo od nekoga od koga smo najmanje očekivali i kada se uopšte nismo nadali. O tome se u školi ne uči, ali je životna škola ono što nas očvrsne, mnogo tomu nauči. Nažalost u životu nema kao u nastavi popravnog, već što uradiš uradio si, pa nije čudo što mnogi žale što nemaju one (mlade) godine, a ovu (zakašnjelu ) pamet …
