Piše: Mirjana Mićić
Pokvario mi se šporet ovih dana, tačnije rerna ne radi, i to baš pred brojne praznike kada se ona najviše i upotrebljava. Šta ću, kud ću, krenem u potragu za majstorom. U mojoj zgradi ima jedan električar, ali otkako je u penziji ima posla više nego ikad, ne možeš ga stići, ni u stanu naći. Jednog dana jedva ga „uhvatim“, dođe, rasklopi šporet, pogleda i kaže da je „otišao“ prekidač. Za njega to gubljenje vremena i zarade, pa reče da nađem nekog drugog ko ima više strpljenja i oštrije oko, jer on oko toga ne može (ni hoće) da se bakće. Ipak, hvala mu, bar saznah da nisu otišli grijači, već prekidači.
Drugog majstora za te stvari, iako ima radnju, nikada u njoj nema, na terenu od jutra do sutra. Telefonom mi poruči da ne zna da li će i kad moći doći, a praznici samo što nisu.
Ne odustajem. Koga god sretnem umjesto pozdrava pitam zna li kakvog električara, ali da dođe kad kaže, da dobro radi, a malo priča jer ništa gore od onog što usta ne zatvara, pa kafa, pa rakija, pa šta kažete o ovom , šta mislite o onom. Pretresemo svu političku situaciju i kod nas i u svijetu, a posao stoji, ne odmiče.
Zvala sam i vlasnika jednog zvorničkog građevinskog preduzeća jer kontam da on „ima“ majstore za sve radove pa će valja imati i nekog za elektriku, ali slaba vajda, sve neki kod njega „specijalizanti „za pojedine oblasti, ni jedan za moj šporet, odnosno rernu.
I kad sam već pomislila da ću zbog pokvarene rerne morati kupiti novi šporet, mada ni ovaj nije star, Mica, moja prijateljica mi reče za jednog momka iz „Zvornikstana“. Ishvali ga ona, garantuje da je dobar i pouzdan i ja sva sretna pozovem ga i najzad riješim problem.
Željko kako se zove, otkloni kvar, prespoji šta treba, rerna zasvijetli i poče grijati. Hvala mu, i baš je onakav kakav mi treba - tačan, brz, ne priča puno, skroman, a pravi tata mata, majstor svog zanata.
Drago mi što od sada, zahvaljujući njemu, neću imati muke sa strujom i kvarovima na elektro uređajima, ali šta ću ako pukne neka cijev u kupatilu, pokvari se veš mašina, automobil, zatreba krećenje ili presvlačenje namještaja. Znate već i sami ste bar nekad bili u sličnoj situaciji. Danas je prava umjetnost i umješnost naći dobrog i odgovornog „ zanatliju „ jer se svi mladi dadoše ne neke visoke škole, ili odoše vani, a oni samozvani nisu pouzdani. Ne kaže se zato uzalud „Dobar majstor para vrijedi“...
